У Вилковском и Килијском, извор има локално име за рибу: или dunayka. То је Alosa immaculata, позната на енглеском као Понтски ћук. Одеска рибарска управа описује миграторног члана породице ајкула који већину свог живота проводи у Црном и Азовском мору, а затим улази у реке, укључујући Дунав и Дњестар, да би се мрестио.[1][5]
То кретање објашњава и локално име и очекивање. Овај орган описује краткорочни риболов, са уловима који обично достижу врхунац у априлу и мају, и бележи историјску трговину рибом из делте Дунава ка Одеси и Галацу. Устјек реке, миграција и тржиште су сви део исте приче о храни.[1]
Извештај Бесарабије ИНФОРМ из марта 2026. године први улов враћа у Вилкове, где је локални туристички оператор описао потражњу за рибом. Његов запис помиње сољење, пржење, пушење и кување. Та имена описују регионални репертоар; то нису комплетне инструкције за припрему.[2]
За некога ко се сусреће са дунајком у иностранству, врста је корисна разлика. Обична тегла атлантске ајкуле није иста риба једноставно зато што обе припадају породици ајкула. Питајте стручњака о понтичком шампу и његовом пореклу. Форшмак направљен од комерцијално припремљене ајкуле је још једно украјинско јело које треба истражити, али би требало да задржи свој идентитет.[1][3][5]